Пролог

40

Стотине хиљада примерака, 9.600 страница, преко 21.000 шлајфни и 10.000 фотографија, око 1.000 рубрика, преко милион километара на точковима, више од 800 хонорара, досег на четири континента.
Ево, пред нама је 40. број СРБИЈЕ – Националне ревије. Ако је веровати бројкама, а са поверењем и статистикама данас би требало бити нарочито опрезан, цела једна повелика историја спакована је у тих 80 издања – 40 на српском, 40 на енглеском. Бар један цео живот сабијен је у тих седам година. (И да ли ће сутра неко уопште знати „да сам и ја био ту и прошао”?)
Сви битни принципи на којима је устројена Национална ревија, укључујући и Десет принципа „Принцип Преса”, проверени су и потврђени у стварности. После уводника у 20. броју више нас не питају да ли смо нормални, знамо ли где живимо и какве новине данас „имају прођу”. Неки у Србији су тек сагледавши Националну ревију кроз очи добронамерних странаца, како то већ бива са провинцијалним психологијама, схватили њен смисао и значај.
Од ове године Национална ревија излази у Српској, под високим покровитељством Председника Републике, и у Аустралији. Разматрамо могућност покретања издања на руском и кинеском. На јавном сервису у Српској емитује се телевизијско издање Националне ревије под називом Од злата јабука.
Увек прескачемо „свакидашње јадиковке”. Свесни смо свега, није наша глава у песку, сваки наш дан је у знаку оног Дучићевог о роду и ранама, али наше је да чинимо све што јесте до нас. „Ако свако од нас свој посао буде радио с таквом преданошћу и одговорношћу као да од њега зависи судбина Србије, онда има наде за нас.” Кад ви ово будете читали, ми ћемо већ увелико бити у 41. броју. „Све што смо учинили досад зависи од онога што ћемо учинити сад.”